Изгубимо смо ал се не обрукасмо!

Кад се оваква утакмица заврши, све ми нешто жал. Како бе не могасмо да ги умувамо још један гол и да искубемо бар један бод? Да си имамо бар неку вајду од оволко акање по путишта.

Они нам први гол дадоше мулећарски. Још се нисмо ни угрејали, ни дрешке наместили,  а они већ у 3. минут водили с 1:0. Ал и ми несмо келеши, брзо изједначисмо. Онај наш големи Лала, Павков, изједначи. Додуше и Мрка лепо нађе Цакија, а овај се није много размајувао по игралиште него одма центрирао право до Милана, а овај ем голем, ем високо рипи и толко им беше. Џабе се заглеђуваше једни у други, ми изједначимо. Па нисмо се акали чак у престоницу да ги пустимо да нас тако лако премандају.

Е мало касније, потерао нас неки баксуз. Истерамо лопту од наш гол, она иде на там-на овам и куде баш до њиног да дође? Могла је до неког нашег. Па поведе Звезда. Тако си остаде и до полувреме 2:1 за њи. Ај што остаде тако до полувреме, него тако остаде до крај.

Могли смо ми да ги умувамо још неки гол. Додуше могли си и они нама. Беше тарапана пред наш гол, ал беше и пред њин. Они имаше једно малечко дете побрзо од овија наши из одбрану. Малечак ко шише, а брз ко зајац. Ама ни наши нису ко жељке. Пред крај на утакмицу и њиног, овог што га Гроф викају, уватили кондраци, па само шпарта поред игралиште и поглеђује у судију кад ће свира крај. Толко и беше.

Него ће се повадимо у среду у нашу авлију.